Letter no.16

Mala moja Julia,

Nekim danima jedva čekam da tata dođe s posla kako bi malo odmorila. Znaš li što se onda dogodi? Onda mi fališ. Tata te odnese u sobu kako bi te presvukao, a ja dođem za vama i stojim kraj tebe i gledam te i zezam. Kada jedva dočekam da se otuširam u kadi razmišljam zašto ne čujem tebe i tatu i što vi sada radite?

Počela si pomalo pričati i vriskati. Isto tako se dižeš i sjedneš na koju sekundu bez da ti mi pomažemo. Jedva čekam da propuzaš ili prohodaš jer si toliko uporna oko toga, a još si zapravo mala beba, kuda žuriš? Nema veze, tvoja mama isto uvijek žuri. Ništa ne radiš od onoga što sam ja mislila da bebe rade. Nema veze, ne radi ni tvoja mama što drugi misle da bi trebala.

Danas dok sam te nosila u nosiljci si me po prvi put sama pogledala ravno u oči i gledala neko vrijeme. Promatrala si mi oči, usta, nos, kosu, a onda nastavila gledati dalje da bi za koju minutu ponovila isto. Moram ti reći da ni ne znam opisati kao sam se osjećala u tom trenutku.

Tvoje male oči gledaju u moje.

Voli te,
mama

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *